O čemu se pregovara?
Ideja trans-evropskih mreža se pojavila prvi put krajem osamdesetih godina u kontekstu jedinstvenog evropskog tržišta. Veliko tržište, uz slobodu kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, podrazumjevalo je povezanost regionalnih i modernih mreža savremenom i efikasnom infrastrukturom.
Stvaranje trans-evropskih mreža je važan element ekonomskog rasta i povećanja zaposlenosti u Evropskoj uniji. Cilj EU je promovisanje međupovezanosti i interoperabilnosti nacionalnih mreža, kao i povećanje pristupa tim mrežama.
Cilj uspostavljanja i razvoja trans-evropskih mreža i unapređenja odgovarajuće povezanosti i interoperabilnosti nacionalnih mreža jeste da se u potpunosti iskoristi unutrašnje tržište i doprinese ekonomskom rastu i stvaranju radnih mjesta u Evropskoj uniji. Bez moderne infrastrukture koja bi povezala različite regionalne i nacionalne mreže nije moguće uspostaviti slobodan protok roba, usluga, kapitala i radnika, a to je ujedno važan element za ostvarivanje ekonomske i socijalne kohezije Unije.
Podoblasti?
Pravna tekovina EU u ovom poglavlju sastoji se od dijela – podoblasti koja se međusobno nadopunjuju:
- Trans-evropsku saobraćajnu
- Trans-evropsku energetsku mrežu
Trans-evropska saobraćajna mreža ima cilj da poveže glavne gradove, ekonomske centre, luke i aerodrome s udaljenijim područjima kako u nacionalnim državama, tako i širom EU.
Trans-evropska energetska mreža predstavlja mrežu energetskih sistema na teritoriji EU s ciljem obezbjeđenja sigurnog snabdijevanja energentima i proširenja energetskog tržišta.
Kada je otvoreno poglavlje?
Poglavlje 21 je otvoreno 22. juna 2015. godine na Međuvladinoj konferenciji održanoj u Luksemburgu.
Završna mjerila?
U okviru pregovaračkog poglavlja 21, Crna Gora ima obavezu da ispuni sledeća završna mjerila:
1. Crna Gora i Evropska komisija su postigle dogovor o budućoj trans-evropskoj saobraćajnoj mreži Crne Gore, u skladu s Regulativom 1315/2013 o smjernicama Unije za razvoj trans-evropskih saobraćajnih mreža
2. Crna Gora i Evropska komisija su postigle dogovor o listi prioritetnih projekata u saobraćajnom sektoru u skladu s Regulativom 1316/2013 o uspostavljanju Instrumenta za povezivanje Evrope
3. Crna Gora pokazuje institucionalne i administrativne kapacitete koji su potrebni kako bi se preuzele odgovornosti koje proizilaze iz Regulative 1316/2013 o uspostavljanju Instrumenta za povezivanje Evrope
Koje su aktivnosti u narednom periodu?
Ono što je osnov za dalji napredak u pregovorima u pregovaračkom poglavlju 21 je dobrosusjedska saradnja koja se odražava u definisanju projekata od regionalnog značaja na kojima će države zajednički raditi. U narednom periodu Crnoj Gori predstoji i jačanje administrativnih i institucionalnih kapaciteta, kroz redovne obuke i treninge i nova zapošljavanja, zavisno od potreba.
Institucije /organizacije koje učestvuju u pregovaračkoj grupi?
Pregovarač za poglavlje 21, kao i šef Radne grupe su iz Ministarstva saobraćaja i pomorstva, dok je kontakt osoba za ovo poglavlje iz Kancelarije za evropske integracije.
Pored predstavnika Ministarstva saobraćaja i pomorstva članovi Radne grupe su predstavnici sljedećih organa i organizacija: Ministarstvo ekonomije, NVO Centar za evropsko obrazovanje, Direkcija za željeznice i DOO Monteput.
Koja je korist za Crnu Goru od ovog poglavlja?
Koristi od ovog poglavlja građani Crne Gore će osjetiti danom pristupanja. Uključivanjem saobraćajnica u glavnu mrežu ćemo dobiti brži i sigurniji prevoz putnika i robe, uklanjanje uskih grla i bolju frekventnost. Pored navedenog unaprijediće se elektroprenosni sistemi, a samim tim i obezbijediti bolja snabdjevenost energentima.
Kako je ovo poglavlje usko povezano sa poglavljem 14 – Saobraćajna politika i 15 – Energetika, napredak u njima će istovremeno značiti i napredak u 21. poglavlju. Najveći značaj trans-evropskih mreža ogleda se u mogućnosti da se značajni infrastrukturni projekti realizuju uz finansijsku podršku EU.
